Organizator: VEGA Omladinski centar i Design for Change Srbija
Za bolje sutra pitamo decu danas!
Ovo je bio još jedan u nizu dana ispunjenih radom, razmenom iskustava i zajedničkim prisustvom mladih iz različitih krajeva zemlje — dana koji potvrđuje kontinuitet programa Vega Omladinskog centra i Design for Change Srbija, i vrednost Školskog izazova za učenike, nastavnike i širu zajednicu.
U okviru programa Školski izazov, 27.06.2026. godine u Vojsci kod Svilajnca održana je još jedna završna nacionalna svečanost, koja ujedno predstavlja i deveti po redu Školski izazov u Srbiji.
Deveti put za redom smo se okupili uz nastavak razvoja praksi koje program Školski izazov neguje kroz učeničku participaciju i razmenu iskustava.
Događaj je realizovan kao završna tačka kontinuiranog obrazovnog programa koji se godinama razvija kroz pristup učenju usmerenom na učenika, razvoj ključnih kompetencija, participaciju i učenje kroz iskustvo. Program je u skladu sa savremenim obrazovnim i omladinskim politikama i predstavlja primer modela koji se može implementirati kroz školski sistem i lokalne zajednice, uz oslonac na obučene nastavnike i postojeće obrazovne institucije.
Ovaj program je tokom godina izrastao u stabilan okvir učeničke participacije u obrazovanju, u kojem učenici iz različitih delova Srbije razvijaju, testiraju i predstavljaju rešenja za izazove iz svojih škola i zajednica, uz mentorsku podršku nastavnika i strukturisanu metodologiju rada.
Tri stuba Školskog izazova
Program Školski izazov zasniva se na tri međusobno povezana stuba:
1. Učenici kao aktivni nosioci procesa (participacija i agencija)
Deca i mladi su u centru procesa — oni identifikuju izazove, razvijaju ideje i sprovode rešenja u svojim zajednicama kroz FIDS metodologiju (Feel–Imagine–Do–Share).
2. Nastavnici kao obučeni fasilitatori i mentori
Nastavnici, kroz ZUOV akreditovanu obuku, preuzimaju ulogu fasilitatora koji uče zajedno sa učenicima i od učenika, podržavaju proces i omogućavaju siguran i podsticajan okvir za razvoj učeničkih inicijativa.
3. Škola i zajednica kao prostor primene i skaliranja
Škola i lokalna zajednica funkcionišu kao realni kontekst u kojem se ideje testiraju i realizuju, čime se omogućava da učenički projekti imaju konkretan uticaj i potencijal širenja na druge sredine.
Deca u centru procesa učenja i razvoja
U osnovi Školskog izazova nalazi se uverenje da su deca i mladi polazna tačka svakog obrazovnog procesa.
Kada im se pruži poverenje, prostor i prilika da istražuju i deluju, oni razvijaju kapacitete koji često prevazilaze očekivanja odraslih i doprinose unapređenju svojih zajednica na način koji je autentičan i konkretan. Njihove ideje pokazuju da učenje dobija puni smisao tek kada je povezano sa realnim životom i kada učenici imaju mogućnost da aktivno učestvuju u oblikovanju okruženja u kojem žive i uče.
U okviru ovog ciklusa, dva projekta realizovana su u saradnji sa učeničkim parlamentima škola iz Banatskog Novog Sela i Sremske Mitrovice. Ova saradnja je doprinela dodatnom osnaživanju uloge učenika u procesu planiranja i sprovođenja školskih inicijativa, kao i razvoju participativnih praksi u obrazovnom okruženju. Program Školski izazov se u tom smislu pokazao kao kvalitetna i podsticajna prilika za rad učeničkih parlamenata, omogućavajući im aktivno uključivanje u procese donošenja odluka, timski rad i razvoj kompetencija važnih za školski i širi društveni kontekst.
Međunarodni okvir programa I CAN
U okviru međunarodnog projekta I CAN, u prvom ciklusu učestvovale su Srbija, Južna Afrika i Sudan, dok su u drugom ciklusu učestvovale Srbija, Turska, Rumunija i Zambija.
Ovaj kontinuitet međunarodne saradnje doprinosi razmeni iskustava i razvoju obrazovnih pristupa koji u centru imaju učenika, njegovu inicijativu i aktivno učešće u procesu učenja. U okviru ovog međunarodnog konteksta, dva projekta realizovana u Gimnaziji u Vlasotincu sprovedena su kroz eTwinning platformu: jedan u saradnji sa Portugalom, a drugi sa Nemačkom. Ovi projekti su dodatno doprineli povezivanju učenika i nastavnika sa školama iz Evrope i jačanju digitalne i interkulturalne dimenzije obrazovne prakse.
Nastavnici kao ključni nosioci razvoja programa
Posebno važnu ulogu u programu imaju nastavnici koji su završili akreditovanu obuku za primenu metodologije FIDS.
Kroz program, više od 200 obučenih nastavnika razvija praksu u kojoj ne prenose samo znanje, već uče zajedno sa učenicima i od učenika. Njihov rad zasniva se na poverenju, profesionalnoj sigurnosti i otvorenosti za savremene pristupe učenju. Uloga nastavnika je mentorska i razvojna i predstavlja jedan od ključnih stubova održivosti i kvaliteta programa.
Događaj koji kreiraju učenici
Posebna vrednost Školskog izazova ogleda se u činjenici da učenici aktivno učestvuju u kreiranju i realizaciji događaja, uz podršku nastavnika i organizacionog tima. Učenici sami vode događaj, pripremaju scenario, učestvuju u osmišljavanju kreativnih radionica i igara tokom programa, kao i u celokupnoj organizaciji. Ovakav pristup omogućava visok nivo participacije i odgovornosti učenika, uz istovremeno stručno usmeravanje koje obezbeđuje kvalitet i kontinuitet realizacije. U kreiranju i organizaciji Školskog izazova učestvovali su učenici i učenice iz Nacionalnog Design for Change Učeničkog saveta Srbije: Mila Stanimirović, Hana Đikić, Lav Ognjen Krstić i Jana Timotijević, koja je istovremeno i članica Globalnog učeničkog saveta. Jana Timotijević je u okviru događaja bila i članica žirija kao predstavnica Globalnog učeničkog saveta.
Članovi žirija bili su: Ema Štefanac, Nevena Maksimović, Emina Milošević i Jasmina Vasić.
Za fotografiju i video dokumentovanje događaja bila je zadužena Cansu İncey, dok je u ulozi asistenta režije učestvovala Miljana Pejić.
Posebnu zahvalnost dugujemo Kulturno-umetničkom društvu „Stevan Sinđelić“ iz Vojske, na čelu sa direktorom Jovicom Šajatovićem, kao i Osnovnoj školi „Stevan Sinđelić“ iz Vojske, direktoru Vladimiru Milenoviću,Nastavnici i eduheroini Jovani Simić, kao i nastavnicama koje su pružile podršku realizaciji događaja, Biljani Petrović i Svetlani Pajić.
Zajednica i mreža nastavnika
Oko programa se razvila široko rasprostranjena mreža nastavnika iz velikog broja gradova i opština širom Srbije, koji su završili ZUOV akreditovanu obuku za primenu metodologije FIDS i koji u okviru programa čine mrežu Eduheroja i Eduheroina.
Eduheroji i Eduheroine su nastavnici-fasilitatori koji u svojim školama preuzimaju ključnu ulogu u podršci učenicima tokom celog procesa — od prepoznavanja izazova, preko razvoja ideja, do realizacije učeničkih inicijativa u zajednici.
Njihov rad zasniva se na mentorskom pristupu, poverenju i zajedničkom učenju sa učenicima. Oni ne prenose samo znanje, već stvaraju prostor u kojem učenici mogu da istražuju, razmišljaju, testiraju ideje i razvijaju rešenja zasnovana na realnim potrebama svojih sredina.
Na taj način Školski izazov funkcioniše kao distribuirani model učenja i participacije, oslonjen na postojeće školske strukture i lokalne zajednice, koji omogućava doslednu implementaciju programa u različitim obrazovnim kontekstima širom Srbije.
Ova mreža nastavnika predstavlja jedno od ključnih operativnih jezgra programa, jer obezbeđuje kontinuitet, kvalitet i mogućnost širenja programa kroz različite opštine i škole, bez gubitka njegovog osnovnog pristupa — učenja kroz participaciju i iskustvo.
Pogled unapred
Pred programom je deseta godina realizacije Školskog izazova u Srbiji, kao važan jubilej i prilika za dalje jačanje sistema podrške učenicima i nastavnicima, kao i dodatno povezivanje obrazovanja sa praksama participacije i aktivnog učenja.
Do sada je u programu učestvovalo više od 1.350 dece, realizovano je više od 90 učeničkih projekata, a obučeno je više od 200 nastavnika. Održano je 6 nacionalnih i 9 međunarodnih susreta, a 7 učenika iz Srbije bili su članovi Međunarodnog učeničkog saveta.
Ovi rezultati potvrđuju kontinuitet i rast programa, kao i njegov značaj kao platforme koja sistemski osnažuje učenike da preuzimaju aktivnu ulogu u učenju, razvoju ideja i doprinosu svojim zajednicama, uz snažnu podršku nastavnika i obrazovnih institucija.
Tokom ovog za sve nas posebnog dana osećala se energija koja spaja ljude, uzbuđenje, ponos i zahvalnost mladima za njihove ideje i napore uložene u realizaciju promena u svojim sredinama, uz zajedničku poruku – za bolje sutra pitamo decu danas!
The project was supported by the Erasmus+ Programme
